Zagreb, 11. X. 1926

Predraga Minka!

Predragi Frane!

Doma sem. V neopisljivi grozni apatiji. Tam se se prehladila in oglasil se je revmatizem iz davnih dni že izlečen. - Na Grintovcu je bilo s srcem težko, da sem hotela znoreti. - Samo tisti popoldan, ko sem pobegnila iz Ljubljane je bil zame blagoslovljen. To so bile zadnje ure mojega življenja polne sreče, nove vere, nove nade. -

Pa se mi je maščevalo isto noč. Tam so bili sami Zagrebčani. Iz Ljubljane neka Šajona gospodična činovnica pri Kranjski stavbni družbi - v obrazu podobna Tebi Minka. – V Topolščici je bilo grozno. Obupavala sem in da je je bila tam Ljubljanica bi se utopila. – Zdravi ljudje so srečni, gramoz bi kopala, da sem zdrava. - Dr. Savić v Topolščici misli da so tangirani centrumi, ker mi je tako zima in se tako potim po noči. - - Ne verujem v nič več. Vidva sta dobra storila sta kar je bilo mogoče. - Ne vem če, se še kdaj dotaknem peresa. – Knjige me je strah – vsega me je strah. Jaz jo nisem pogledala.

Zagreb, 11. 10, 1926

Poštovana gospodjo i gospodine!

Evo moram ja da nastavim, jer Zofka nije u stanju da piše.Od kako se vratila in duševno i telesno je gore nego kako je otišla. Došla je utučena i veliku jo brigu zadaje dječje zdravlje, jer je tamo videla mnogo mladih djevojaka, kako bolju od tuberkeloze.Deca su za sada zdrava,ali majka se boji. To je sve tako užasno ubija i mrvi,a još k tome nesme nikuda da ide,nego mora da leži,nesma ništa da radi, pa sve je saleću crne misli, jedna gora od druge.Izgubila je svaku nadu u ozdravljenje,ne veruje u sreću djece, neveruje u ništa i provodi užasan život, gledajući sve u najgorim bojama budućnost i svoju i dece. Ništa na svetu ne može da je zainteresuje, nego se predala apatiji, koja vrlo štetno deluje. Dr.Thaller je rekao prije nego što je pošla, da će doći vreme, kada će se užasno osećati,kao da ide na klaonicu, pa tako i jeste.Slomljena je da i mi sami ne verjemo u njeno ozdravljenje.

Zofka Vas moli, ako bi poradili, glede one njene knjige, koja je izašla i u Ljubljanu poslana. Knjiga je naslov " Po putevima života",a cena joj je 20 Din po komadu.Ako bi se uspelo,da tu knjigu brzo rasproda, mislim, da bi joj povratilo vjeru u sebe.

Vi će te sigurno čitati tu knjigu.Ona je napisana onako,kako njena duša oseća,a sve knjige, koje su pisane iz dubine duše,ne mogu biti slabe.Samo se to bojim, da sada se u opće slabo knjihge kupuju.

Molim Vas poradite, da joj se knjige što prije rasprodaju, pa će i to poradiditi njenom ozdravljenu.Djeca , a i ja bit će mo Vam vrlo zahvalni.

Mnogo pozdrava od Zofke, a od dece rukoljub,

sa poštovanjem i pozdravaom

Julka Božičković

Ne lj utite se,što Vam Zofka nije sa Grintavca i Topolšice pisala,ali nije mogla, ni je nikome, pa čak i nama, samo se u par reči javljala.

Štamparska je pogreška, knjiga treba da je napisano u julu, a ne u septembru.