Zagreb 1. V. 1926

Mnogopoštovana gospođo!

Zamoljena od Zofke koja leži bolesna slobodna sam, da Vam pišem.

Njojzi se dogodila teška nesreća, o kojoj za sada ne mogu da Vam pišem, ali Vi ste joj bili vrlo dobri, i volela Vas je kao svoju sestru i svog brata. Ali ovo poslednje vreme, njojzi je bilo tako strašno zlo, letela je od očaja brzo nizbrdice u ponor, i za Vaše prijateljstvo hvatala se očajno iz daljine, ali Vam pisati nije mogla. Maša je vrlo teška na pisanju, a sirota Mira preopterećena je naukom, a obe skupa oko njene bolesničke postelje, što je za njih bilo vrlo teško jer su premlade, da teše majku i da na sebe prime svu dužnost kućanstva i teške brige.

Zofka je tada pisala po mene, i prije tjedan dana došla sam kao sestra sestri i ostaću kod nje. Lično nismo do sad bile poznate, ali sam je poznavala po njezinim radovima i dopisivala se tražeći u nje saveta i pomoći u javnom radu. I ako je nisem poznavala, ljubila sam je iskreno, a pogotovo sada kada shrvana bolešću i tugom leži nemoćna, još mi je bliža i draža postala.

Radi slabosti mora se čuvati od svakog i najmanjeg uzrujavanja, i preslaba je da sama piše, pa Vam se u njezino ime zahvaljujem na sva

Novac za put djevojke biti će u ponedeljak poslan

Vaša pisma, koja ste joj pisali.

Anica, koju ste poslali vrlo je dobra, štedljiva i marljiva i to je za Zofku i za mene upravo sreća.

Primite zajedno sa gospodinom od Zofke iskrene pozdrave, a tako isto i od nepoznate

Julke Božičković

Dragi moji!

Še vsa ranjena ležim od 20./3. Rane še strahovito pečejo Kakor sestra in brat ste bili z menoj.

V črnem obupu sem bila. Bila sem že jako zdrava, pa me je polomila strašna nesreča. Zvedeli boste zdaj pa molčite kaj ne?

Vse sem sežgala, dnevnike silne rokopise, Vaša vsa bodrilna pisma, gospod Govekar in brat moj, s komentari V treh pečeh je gorelo od 5 zjutraj do popoldne. Umreti sem hotela in si zdaj če ne bi prisla ta gospa udova usmiljena in sestra moja jaz ne bi mogla žveti. Molčite prosim in ce se zopet vzdignem in ce se kedaj vzamem pero v roke in ce bodi moja Mira se malo pod mojo zascito rasla tej usmiljeni gospej in sestri moji, ki me je iz crnega obupa iz crnega groba vzdignila moram se zahvaliti In Vama sem hvalezna neizmerno!

Zofka

Molcite prosim!

Pismo je delno napisano v srbščini (Julka Božičković).